insp.rs

insp.rs Follow

Prvi online art & literary magazin u Srbiji.
⚬inspmagazin@gmail.com⚬

http://www.insp.rs/2019/01/ana-tokin-to-sam-ja.html?m=1

12,143 Followers  2,126 Follow

Share Share Share

Jednom ćeš opet biti mlad.
I ja ću biti mlada.
Drugačija.
Možda bolja,
ili lošija,
nego sada.
Prelomljena na pola.
Jedan deo ostaje ovde.
A drugi ide, 
tebi tamo.
Gde ti se nova rađam.
Jednom ću opet biti mlada.
I tvoja.
Više nego ikada do sada.
Dok svi drugi,
ne budu moji.
Jer su ispunjeni
komadima tvojim.
Jednom ćeš boleti manje,
nego što me sada boliš.
Jednom ćeš i voleti,
više nego,
što sada voliš.
Jednom ću biti mlada.
Kada ti krenem,
otuđena,
potrošena
i stara.
Jednom ćeš biti mlad.
I moj.
Ovakav,
kakvog ću te želeti i tada.
Jednom će "nekada",
biti "sada". Dragana Marković
www.insp.rs
Možda si ipak
slobodan
jer nisi više
moja prva misao
moj jedni cilj
Možda šetaš slobodan 
sklonila sam arterije vene
i reci mi
kakav je osećaj
ne biti stalno u nečijoj
glavi
I ovaj moj karmin
ova moja haljina
ova moja misao
ne postoji 
samo da bih ti prkosila
samo da bih bila
gorda pesnikinja
samo da bih te 
želela
Mi nismo bili par
Mi smo bili junaci
jedne čudne bajke
Bio si deo
ovog prelepog prokletstva
krvave umetnosti
doneo si iskru 
poezije
najbolnije saputnice
Ova pesma je 
m o j a
z a h v a l n o s t
bez tebe ne bih 
uspela
bez tebe ne bih 
umela
bez tebe ne bih
propala
ali ne bih ni bila
ova žena koja sam 
sada,
I zato 
Hvala ti,
ali da znaš
volela sam te 
i pre nego što sam te srela.

Kristina Kljajić
www.insp.rs
Biću kriva
Za neodgovaranje na poziv
Za drskost
Bezobrazluk
Mešanje u ono što nazivaš
Svojim životom
Biću kriva
Jer sam na minut odlutala
Pa nisam do kraja čula tvoju priču
Iako ništa od toga nije istina,
Iako si sudija i porota
Biću kriva
Što sam bila previše naporna
Što sam htela da razgovaram
Rešim probleme
Što sam ti rekla:
'Trgni se',
'Shvati me',
'Razumi me',
Biću kriva što sam
Opteretila 
Uništila 
Tvoj dan
Svojim pridikama
Pričama
Koje se tebi nisu slušale
Koje si smatrao nevažnim
Nebitnim,
Jer ti se više gledala serija
Bilo je bitnije 
Koji će lik nastradati,
Iako mrtvo telo naše veze
Odavno ćuti kraj tebe.
Biću kriva
Što sam 
Krpila sebe kao lutku
Da ne popucam po šavovima
Da budem smirena
Hladnokrvna
Biću kriva
Što sam sve parala
Izvlačila niti sa sebe
Da ušijem ljubav
Da ne ode od nas
Da ostane
Dok si ti
Tražio mesta koja ćeš da pocepaš
Da vidiš
Da li ću imati snage
Iznova uzeti
Konac i iglu.
Biću kriva
Za sve što me boli
Za svako razočarenje
Nerviranje
Svađe,
Jer
Sve to sama sebi radim
Sve to umišljam
Ti nisi
Ništa uradio
Bio si fer 
Korektan
Biću kriva
Jer nije do tebe,
Ja sam komplikovana
Nemoguća
Preteška
Neshvatljiva,
Biću kriva,
Jer nisi ti ništa izazvao
Započeo
Uradio
Biću kriva,
Što si stajao 
Nemo nas ubijao
Biću kriva
Što ti je
Dok si to radio
Bilo sasvim 
Svejedno.
Pristajem,
Priznaću krivicu
Ako će ti tako biti lakše 
Noću da zaspiš,
Ako će ti biti lakše 
Da me brže zaboraviš,
Ako će ti tako biti lakše
Da me porekneš i da me se odrekneš,
Biću kriva
Što sam se dala cela,
Jer ja ne znam drugačije
Ne poznajem
Igre i taktike,
Nemam strategije
Ja samo volim -
Pa šta bude.
Ali,
Šta će se desiti
Kada priznam krivicu
Dignem ruke
Predam se,
Umorna i tužna,
Šta će se desiti
Kada shvatiš
Svoja dela
Pa se budiš
Mučen grižom savesti,
Šta će biti, 
Moja sudijo i poroto,
Kada ja jednom odem
A ti više
Nemaš kog da kriviš?

Ivana Jovanović
www.insp.rs
“Bilo je par prelomnih trenutaka u mom životu gde sam se probudila i shvatila da se nešto u meni promenilo. Da sam naučila neku lekciju koja je čekala da bude naučena. Bukvalno se desilo iznenada. Ne mislim na ono kad se menjamo postepeno vremenom. Nego mislim na ono kad se probudiš jedno jutro i - TRAS! Samo se osetiš drugačije. Uglavnom se to dešavalo posle nekih teških perioda ili emotivnih lomova. Taj prvi osećaj koji usledi kad registruješ promenu je apsolutni mir. Dobiješ neku sasvim novu percepciju sveta oko sebe. Odjednom ti postane sve jasno. Kao da lebdiš par metara iznad zemlje. Osetiš kako je sve u redu. Jer jeste sve u redu, samo što to ranije nisi umeo da vidiš...” @anatokin.design za Insp.

Pročitaj više ➡️ link u opisu profila
Majka će reći da sam povukla na očeve
otac će reći da sam povukla na majčine
taj tihi rat neće prestati
niti pomoći
niti znam do kojih je
niti je bitno do kojih je
znam tek
da sam
kao sa srčanom manom
kao što se neki rode sa darom
ja rođena sa prokletstvom
kletvom spaljenih vještica
urokom zlih očiju
amanetom pramajki
pa sam
češće sevdah
nego žena
a kad sam žena
žena sam
od meraka
a ni za čiji merak.
Prljava kao misli perverznjaka
i čista kao pokajanje –
onu koju ljubiš
tu ćeš i stvoriti.
Zločin je
što me je uvijek
i u svemu
previše
mnogo više
nego što
balkanski alfa muškarac
može da izdrži
dok nudi svoje udove za moje temelje.
Nejake su to grede za
zmijski otrov u mojim poljupcima
persijsku poeziju u mom imenu
dubinu Pacifika u mojim mislima
erupciju Fudžijame u mom bilu
crnogorski krš u mom temperamentu.
Rušim se kao Skadar na Bojani
dok pokušava
da suzbije moju suštinu
na svoju prosječnu formu
ustaljene formate
i opšta mjesta.
Kazna je
što tražim samo nekog
sebi ravnog
da me sravni
nekog ko je kadar
da me uzdigne k’o Skadar
da ga uzidam
u svoje jezgro kao Gojkovicu.
Pa da izgubim glas
blagosiljajući splet gena
što mi udahnuše
dah žene
koja se ne dodovrova lakim zabavama
ne odobrava fantomsku ljubav
i
koja ne pristaje
ni na šta manje
od onoga što sama
može da da.

Lejla Kašić
www.insp.rs
Verujem
da nije teško
da baciš torbe, 
novčanike, 
da skineš
sav teret sa leđa
i duše
Verujem da nije teško
da jedni drugima kažemo
"Tu sam!" i "Volim te!"
Verujem da možemo 
da budemo iskreni
da se ne kalupimo
ne rugamo 
da ne zavidimo
da se zagrlimo 
i da shvatimo
da nije sve kao što izgleda
da i iza osmeha stoji bol
i verujem da smo dovoljno jaki 
da tu bol pobedimo
Verujem da možemo 
ponosno da iznesemo 
svaku muku 
da plovimo u svakoj teškoći 
i izađemo mudriji
i snažniji iz nje
Verujem da možemo
da prihvatimo
da smo svi isti i jednaki
a opet jedinstveni i različiti 
Verujem
da svako u sebi nosi
svoj sjaj
da svako ima talenat
Verujem 
da je svako 
Lepota
Dobrota 
i Svet
za sebe
Verujem da možemo 
da koračamo ka boljem sutra
da ne odustajemo 
da pustimo prošlost
da bude prošlost 
Verujem da smo veliki 
i jaki 
da oprostimo
i da zaslužujemo
da nam se prašta
Verujem da možemo
da pomognemo jedni drugima
Verujem da možemo...
samo ako želimo...
Verujem 
da te tvoja sreća čeka
i da ćeš umeti da je prepoznaš!
I verujem da možeš
da poveruješ
da si baš tu gde treba da budeš!
Verujem da je svaki tren dragocen
I da se baš ovaj sada i ovde
nikada
ponoviti neće
I zato želim da pričam 
Da slušam
i pišem
Da uhvatim svaki zalazak
i izlazak sunca
Da plešem 
uz dobru muziku
Da pevam
Da studiram
Da učim 
Da naučim
da sam na kraju dana, ipak...
samo Čovek.
Verujem, 
jer možda me sutra ne bude,
možda te ne bude
na ovom svetu...
I zato 
Probudi se!
Isplači,
Raduj se novom danu,
Teži da uhvatiš 
Sve lepote!
Voli!
I voli se!
Sruši zidine!
Pusti ograničenja 
predrasude,
I reci:
"Hvala Ti, Bože!
Zahvalan sam Ti...
Živote!" Sara Knežević
www.insp.rs
Kada je Nele onda je Zabranjeno pušenje, kada je Karajlić onda je Nadrealna televizija, kada je Dr Nele Karajlić onda je Fajront u Sarajevu, a kada konačno postane Nenad Janković onda se pojavi Solunska 28. Na adresi koja se na različite načine vezivala za život samog autora, pronikla je priča o jednom alasu, o slikarki, o prvom beogradskom kupalištu, to je adresa na kojoj je život bačen na pozornicu. Poput performansa, čitaoci postaju njena publika, akteri, čak i kritičari.

Da se Beograd najbolje može razumeti slušajući priče o njegovim starosedeocima i došljacima, govori nam jedna Solunska ulica na broju 28. To je adresa na kojoj stanuje miris Dorćola, zvuk prestonice, damar dveju reka nastaje tu. Njeni glavni junaci na uzglavlju šapću snove, na dlanu spajaju dva mentaliteta, dva razdoblja. Svako od njih vodi zaseban život, a taj život uglavnom bude išaran drugim sudbinama, istorijskim događajima i sudbinskim igrarijama.

Ako je ikako moguće spojiti u jednu priču strast za novcem, ljubav za životom, opijenost umetnošću, razjarenu ljubomoru, onda je to upravo ova priča. Dr Nele Karajlić sa neverovatnom lakoćom pojašnjava složena životna pitanja. Poput mađioničara, stavlja pred nas lice Smrti. Čitaoci je vide, čuju, saznaju šta se desi ,,kada odeš tamo” , i kada se ,,vratiš odatle“. Pročitaj više ➡️ www.insp.rs
@laguna_knjige
Kada ti osoba koju voliš kaže da te voli
kada piješ kafu
kada zaboraviš
kada putuješ mislima
kada imaš slušalice
i ne vidiš ljude
kada maziš psa
kada pomogneš
kada ti se dijete osmjehne
kada ne razmišljaš o budućnosti
kada svi su dobro i pijete
i plešete
kada se ispostavi da si u pravu
kada te pohvale
kada gledaš u nebo
kada ti dani to slučajno ponove
kada se ponavljaš
kao da je sve istina.

Jasna Karamehmedović
www.insp.rs
Vodi me
Tamo gdje ovaj život
Liči na žutu šolju sa jakom kafom
I kroasan sa kremom.
Tamo gdje ljudi malo pričaju,
A više se svlače.
I gdje jedan jedan kišan dan
Prognozira poljupce na ulicama
Bez kišobrana
Bez suza
I bez tihih odlaženja.
Vodi me
Tamo gdje ljubav
Miriše na stihove
I gdje gospođa poezija
U posljednjem redu
U teatru
Sa pogledom ispod sombrera
Slavi ljubav
I kruniše je ukoričenjem.
Vodi me
Tamo gdje se život ne završava
I gdje mladost počinje
Nakon pedesetih
Kada kao penzioneri
Proslavimo trideset godina braka,
Penzionisanje,
Rođenje prvog unuka
Ili diplomiranje naše djevojčice.
Obećaj mi par večeri
Što ćemo ih vjenčati sa vječnošću.
Da se pamte
I kada zaborave
Da smo na ovoj zemlji
Nekada bili par.
Sačuvaj nas u nebeskoj dvorani
Gdje se nećemo završiti
Ni kada svemu drugom dođe kraj.
Vodi me
Tamo gdje ljudi misle
Ono što kažu
I gdje kažu
Ono što misle.
Gdje se svi gledaju
Kao što ti, recimo, gledaš mene
I gdje se svi žele
Kao što ja, recimo, želim tebe.
Vodi me gdje ljudima oči sjaje
I kažu:
Vrijeme je za ljubav.
Povedi me
Da se okupam u tvojim zjenicama
Pa me ponesi
U tvoj zagrljaj.
To je moje omiljeno mjesto
Da sakrijem svoje slabosti.
Da pokažem svoju snagu.
Da ispoljim svoje nježnosti.
Da osjetim tvoje srce
Kako užurbano kucka
I kaže...
Vrijeme je za ljubav.

Maja Babović
www.insp.rs
Htio je da me čuva
Da mi skuva lošu večeru
Donese doručak u krevetu
Da me odvede na planinu
Da me našopa grudvama kad je snijeg.
Htio je da me voli
Da mi upozna majku
Htio je da bude muškarac i za dan i za noć
Da me drži za ruku kad svi gledaju.
Htio je da mi stavi ruke na rebra
Obuhvati cijelu
Šakama u jednom zagrljaju.
Da spavamo u šatoru na vrhu planine
I gledamo u zvijezde
A on da gleda u moje razmaknute zube
I smije se
Zauvijek.
Htio je da ja hoću da mi bude
Sve
Bilo šta
Samo da - bude.

Karolina Dobraš
www.insp.rs
Svakodnevno se na tržistu pojavljuju različite stvari koje, zavisno od onoga što nude, ili opstaju ili nestaju. Ovog puta Pariz, kao stecište mnogih umetnika, u rukavu drži jednu novinu – muzej pod nazivom “Atelier des Lumieres” ili tzv. Studio svetlosti. Na prostoru nekadašnje livnice u 11. okrugu sada je smešten prvi digitalni muzej umetnosti u Francuskoj. Unutar njega, najveći deo (La Halle) posvećen je Gustavu Klimtu i periodu bečkog slikarstva. Izuzev njega, tu se nalaze i radovi Egona Šilea i Fridriha Stovasera, poznatijeg kao Hundertvasera. Manji prostor (Le Studio) posvećen je kako novim umetnicima, tako i istraživanju AI i digitalnih instalacija.

Konstantna želja čoveka za nečim boljim, lepšim, jačim, vrednijim je neprekidna, te on biva privučen svemu što ima jak uticaj na njegova čula i što “hrani” njegovu potrebu za senzacionalnim, uzbudljivim i novim. Ova izložba ima za cilj da umetnost učini dostupnom velikom broju ljudi koji redovno ne posećuju muzeje i galerije. Njihov način za ostvarivanje tog cilja je jednostavan.  U 3.300 kvadratnih metara, aktivno je 140 reflektora i video projektora, pa je posetiocima ulazak u ovaj muzej gotovo jednak iskustvu ulaska u sama umetnička dela. Svako umetničko delo projektovano je u visini od 10 metara, a neka dela koriste čitav prostor muzeja kao platno na kome se oživljavaju slike umetnika. Za posetu je osmišljena i posebna muzička podloga, te muzejom “teku” Vagnerove, Šopenove i Betovenove kompozicije, koje su u duhu prikazanih umetničkih dela. Inovativni zvučni sistem sa pedeset zvučnika dopunjuje 3D vizuelno iskustvo. 
Pročitaj više ➡️ www.insp.rs
Pa, kad pitaš
„Zašto?“
Zašto te ja tako
Gledam, ili
Zašto ustajem
I oblačim se,
Iako kažeš
Da ne moram da
Pođem sa tobom,
Zašto
Ne spavam dok spavaš,
Nego slušam kako hrčeš,
Zašto
Smešim se
Kada vodimo ljubav, ili
Kad gledaš me kroz
Zamagljeni prozor autobusa.
Zašto
Šaljem ti
Beskonačan broj
Svojih fotki, ili
Donosim ti stalno
Nešto slatko, bilo šta
Hej, zašto...
Zbog čega hoću
Sa tobom putovati
Na drugi kraj grada
Samo da se ti posle
Ne vraćaš sama,
Zbog čega
Sanjam, pričam
Kako vodiću te svuda,
Čak i nekud
Gde nije možno stići,
Zašto, zaboga
Ponekad plačem
Kada događa se
Najdivniji trenutak?
Pa,
Zato što sam
Zaljubljena,
Beskrajno,
Bespomoćno,
Neiscrpno,
Nepovratno
Zaljubljena u
Tvoj miris,
Tvoju reč, u
Tvoj hod i tvoje prste,
U tvoj nos,
Tvoj struk,
Tvoje tamne oči i
Tamne lokne, u
Sve što si doživela i preživela, u
Sve što mi pružaš,
U nas,
Tvoj oblik kada ležiš,
Tvoju hrabrost kada živiš,
Tvoje odluke,
Odlike i
Tvoj smeh.
U sve što znaš i sve što izdržavaš, u
Tvoju radost
Kada me vidiš,
Ili kad ti
Poklonim nešto malecko,
U tvoj dah
Kada prodire
U mene i svemir u mom stomaku,
Zaljubljeno
U knjigu koju mi daš
Svesku u koju lepiš moje pesme,
Prozor do koga spavaš,
Prolaz u kome me ljubiš,
Tvoje male patike,
Šal koji si mi poklonila,
Cvet koji je
Zbog tebe preživeo,
Kraj u kome si odrasla,
Reku koju si
Mi otkrila,
Način na koji sediš
Kad nemaš
Ničeg na sebi,
Način na koji
Plešeš
Kada smo
Sami u sobi, u
Nekoj polusvesti,
U sve, halo,
U sebe, kada sam
Nešto samo tvoje.
I niko,
Ništa,
Ni svi ovi ljudi,
Sav ovaj grad,
Ispucali trotoar,
Zid oblepljen plakatima,
Lekari koji ne rade,
Lift koji ne radi,
Vetar koji mi
Puni kapuljaču,
Novac koji nemamo, ni
Brige kojih ima, ni
Zima koja ne odustaje,
Zub koji me ponekad zaboli,
Prostor koji je mali, ni
Nedovoljno strana
Da ispišem
Sve pesme iz svoje
Promućkane glave,
Neće mi to
Oduzeti.

Ariel Cemović
www.insp.rs