insp.rs

insp.rs Follow

Prvi online art & literary magazin u Srbiji.
⚬inspmagazin@gmail.com⚬

http://www.insp.rs/2018/11/intervju-natasa-ninkovic-ljubav-je.html?m=1

10,345 Followers  2,062 Follow

Share Share Share

Nek' ga ne dotiče
što vrelo morsko sunce
ljubi moje pore
Nek' se ne obazire
što divlji Jadran
prolazi kroz moju
neurednu kosu

Nek' mu ostanu nebitne
moje pesme stihovi i reči
ispisane neurednim rukopisom

Nek' potisne iz sećanja
staro obećanje o moru njemu i meni
I nek' obećava drugoj
sve što nismo radili i nek bude srećan

Neću očekivati da ga trgnu
moje nežne usne
moja nežna koža
moja nežna duša

Nek' nastavi dalje
ja ću zadržati uspomene
A njemu, njemu neka
ostane moja nežnost.

Kristina Kljajić
www.insp.rs
Znaš
kako sam se klela
u neoborivost
svojih 
stavova
pre tebe
u čvrtinu uverenja i
obećanja sebi da 
nikom 
neću dozvoliti
ulazak u moj
međuprostor
jer niko
ne ume 
da mi upotpuni veče
kao 
što
umem sama sebi
uz slatko vino
kupku
i ponoćna pisanja
ali
dok sam 
se rugala
slabićima koji ustuknu
pred obećanjima 
nekog prolaznog 
ko će
ih odvesti na kraj sveta
ti si
već bio
u mojim
proredima
u mojoj kadi
u mojim
putokazima
i vršljao po to-do listi
i u tom
trenutku
sam mogla
samo da se
nasmejem
sebi i da poverujem
čak
i tvojim 
pričama o zemlji
kao ravnoj ploči
jer
je to sasvim
logično
pošto
sedimo sada
na ivici
sveta.

Jovana Šotić
www.insp.rs
Ne osjećam te više.
Tvoje ime
Nije prvo koje izgovorim, 
Tvoj pogled 
Ne miriše na vječnost, 
A onaj mali osmjeh
U uglu usana
Ipak, nije tvoj.
Izvukao si poslednji trn
Iz moje duše
I ovoga puta nisam uspjela
Da zadržim vrisak,
Da prećutim,
Da opravdam kako nisi htio,
Da izmaštam kako me sanjaš.
Prestani da me gledaš sažaljivo
Dok mi grudi kamnjem ljubiš,
Ne trebaju mi lijepe riječi
Ni utješne poruke za kraj.
Ne želim da ikad
Bude tu za mene
Onaj ko nije htio da zagrli
Kad je oko mene grmila tišina.
Neću čitati tvoja pisma
Ni oplakivati zamišljenu ljubav,
Jer nje nema.
Odlazim,
I neću se okretati,
A ti praštaj sva moja čekanja,
Iluzijo,
Ime ti je Laž.

Teodora Košarac
www.insp.rs
''Ko u mladosti nije patio taj nije ni voleo'' - često se čuje kao izreka onih koji su to i sami iskusili i sad sa žalom posmatraju te davno prošle godine. Ima tu nostalgije, ali to je žal kako za svim onim lepim, inspirativnim, pokretačkim, što je oličeno u ljubavi, tako i za patnjom, neizbežnim pratiocem svake velike ljubavi. Patnja koja dolazi neizostavno. Neodvojiva je od ljubavi i sigurnosti koju ona pruža i iskusili su je svi oni koji su voleli i bili voljeni, makar u nekom stepenu. Zašto je to tako?

Pročitaj više: Na kafi sa psihologom ➡ www.insp.rs
"Ko te to nije voleo, 
pa sada sklanjaš moje ruke od sebe?
Ko to nije umeo sa tobom
pa se sada praviš da ne vidiš
kako tebe, rubikovu kocku,
rešavam lako
kao da sam te sam sastavljao?
Ko to
nije mogao da te podnese
pa sada mene svojim ludilom
hoćeš da oteraš?" Pročitaj više ➡ www.insp.rs
Ništa nam nije ostalo 
Ni ova noć ni protekli dan,
Više je ljudi na svetu koji će se protiv nas boriti 
Nego što je onih koji će se potući zbog nas.
Ova sirotišta u nama prebrzo su stasala u staračke domove.
Na vrh jezika mi još stoji da ne smem da nas spomenem
Kad padnem i povredim kolena 
Ili kad iz starosti jauknem gluvima
Da sam te i tog 8. novembra 2018.
Između redova voleo
U pesmi koju sam drugoj posvetio;
Na dan kad si tuđa postajala;
Ja sam se na tvoje izbore sveo,
Pobeleo 
U tek skončanom detinjstvu,
Potrošen poput novca kojim restoran plaćaš, 
Venčanicu iznajmljuješ,
I skrivaš se u meni pažnjom koju ne pobeđujem.
Ništa nam nije ostalo. 
Ni protekla noć ni protekli dan. 
Bio je samo jednom januar sa tobom. 
Ni decembar se više ponavljao nije. 
Ne znam iz čijih ustiju više nisam ukrao to 'zbogom',
A da se nisam jedino opraštao od tebe.
Ništa nam nije ostalo. 
Nemam više ni jučerašnji dan. 
Jednom sam muzej tvojih tišina postao 
I ne znam ko bi uopšte poželeo 
Da postane sastav takve izložbe
Nit' ko u takvoj tišini neće i sam jednom zaćutati pored nužno zanemelog mene.

Elena Ederlezi
www.insp.rs
"Ti opet idi,
Pa opet dođi.
Pa opet malo pođi.
Opet zalutaj, pa me potraži.
Pa me mrzi bolje,
Pa me voli češće.
Pa zarij očnjake u moje nadanje.
Nikada ti neću priznati više da boli.
I da si moja posljednja stranica stradanja..." Pročitaj više ➡ www.insp.rs
Pređi mi prstima po licu. 
Osjećaš li čežnju u svakoj pori…
Osjećaš li osmjeh melanholije…
Osjećaš li naboranost nedostajanja…

Pređi usnama moje usne.
Osjećaš li čekanje.
Osjećaš li traženje.
Čuješ li neizgovoreno slovo ljubavi…

Pređi stopalima 
pređenih koraka trag.
Osjećaš li neprolaznost…
Osjećaš li zastajkivanje…
Osjećaš li suze zbog odlaska…

Zaustavi se u mom trenutku,
vječnost tako dobija sjaj.

Osjećaš li želju za spojenim stopalima,
za mokrim dlanovima,
zgužvanom posteljom,
poderanom odjećom.
Želju da zaplešemo 
ne dodirujući vreli pijesak ljeta.

Osjećaš li nemir u mojoj zamišljenosti.
Osjećaš li ludost u mojoj zanesenosti.
Osjećaš li slabost u mojoj hrabrosti,
kukavičluk u tvojoj muškosti.

Osjećaš li hladnu kožu ženinog jauka.
Osjećaš li odjek njenog mirisa.
Nježnost njenih prepona.
Čuješ li lažne riječi 
odustajanja,
tjeranja,
plačljiv urlik nadanja!

I nije važno što ne osjećam
toplinu sunca, svježinu vjetra,
igru talasa, ljepotu crvenog neba,

moja čula dovoljna su
za jedan osmjeh i lik,
za jedan pogled i pad,
za jednu glad,
za jedan ostvareni i neipunjeni san,
za tvoju tišinu i krik.

Ćutnjom mojom govoriš.

Osjećaš li ženu koja je tu,
i kada je pored tebe nema…

Marija Vučević
www.insp.rs
Ne poznajem te,
ali želim da ti kažem da je za divljenje
to kako si preživio
njene ruke,
oči,
kosu,
način na koji je palila cigaretu
i oblačila kaput,
način na koji je izgledala na suncu,
u ćutanju.

Želim da ti kažem da si
divno preživio
sva njena odsutna gledanja u daljinu,
čitanja Kamija,
slušanja Radiohead-a,
sarkastične komentare
i taj glas,
taj glas.

Ne poznajem te,
ali želim ti postaviti jedno pitanje -
kako se preživljava?

Jasna Karamehmedović
www.insp.rs
Staromodno ili ne,
Ja ne želim ići
U korak sa svetom
Trendovima
Onome što se propagira
Ne želim 
Skupocenosti od glave do pete
Možda samo 
Izvezene oči i uši
Kao motiv
Kao znak
Da sve vidim i sve čujem
Iako sam tiha
Nenametljiva
Naizgled nezainteresivana
Ne želim
Da me čeka prazan stan
Gotova jela
Puna soba tišine
Ne želim da popunjavam vreme
Masom ljudi koji samo defiluju kroz moj život
Ne,
On je prekratak
Da bih
Trpela neiskrene emocije
Lažne ljude
Nesigurnosti
Prekratak je 
Da bih dopuštala da se drugi bave mojim 
Mislima
Postupcima
Delima
Da me izvode ispred pobesnele rulje željne krvi
Ne dozvoljavam
Uplitanja
Nametanja
Pokušaje 
Da se sruše moji bedemi
Otvore teška vrata,
Jer sreću,
Sopstvo
Treba čuvati od drugih.
Staromodna sam,
I kao takva
Željna ljubavi i muškaraca
Koji podsećaju na Klarka Gejbla
Sa stavom
Sa držanjem
Čvrstim stiskom ruke
Koji se još uvek sećaju
Šta znači poštovanje,
Uvažavanje žena i njene ličnosti
Kojima nije teško
Da u novom veku
Napišu pesmu ili pismo
Donesu cveće
Recituju poeziju
Koji,
Još uvek cene igru rečima
Nagoveštaj i slutnju
Muškarce 
Spremne i hrabre
Da daju svaki delić sebe
Dok razodevaju pogledom.
Staromodno ili ne,
Ja i dalje volim
Suknje i haljine koje skrivaju kolena
Džempere od pamuka
Rolke
Ljupke beretke
Suncokrete i crvene ruže,
Jer ima nečeg lepog
U otkrivanju tajni
Ima nečeg uzvišenog
U neznanju šta se krije ispod 
Odeće
Maske
Kože
Staromodno ili ne,
Volim senzualne pokrete
Spor hod
Putopise u tuđim očima
Ogoljena upoznavanja
Punoću razgovora
Nihanje bokova 
Ples tokom kuvanja
Staromodno ili ne,
Ja govorim
"Oprosti" i "Hvala"
Mislim ono što kažem
Ispunjavam obećanja
Stojim iza svojih reči,
Još uvek me pogađaju
Nesreće drugih ljudi
Muče me tuđe suze
Hvata me bes zbog siromašnih i nemoćnih
Imam saosećajnosti 
Empatije
Staromodno ili ne -
Uglavnom sam tamo gde nisu svi
Idem u suprotnom pravcu
Stojim izolovana
I ne želim
Znati sta je drugima bitno,
Jer staromodno ili ne -
Još uvek čuvam i ne gubim sebe.

Ivana Jovanović
www.insp.rs
Naiđu tako noći
kad biraš korak
prema samoći
dok se nad gradom
sjeverac šunja
k'o lopov kradom

u obraz puše
i skroz te zezne
da se za nečim
ponovo čezne
što zakopano
na dnu je duše.

Iznutra čuješ
dolazak plime
i pljusne talas
obalu grudi,
na površinu
izbaci ime
i toneš slab
u masu ljudi.

Dok šake hladne
stiskaš u džepu
pod usne gladne
zaškripe zubi
i fali sve što
odavno nije,
što se već dugo
okom ne dira,
srcem ne ljubi.

Željka Vračević
www.insp.rs
"Znate, valja u sebi gajiti nepopravljivi optimizam i nadu za srećnim tokovima i krajevima, bez obzira što život često demantuje. Važno je da razumeš i da te razume, da osoba kaže da će sve biti u redu i da ćete sve prevazići.

Stoga, nije ljubav fotografija pa da sa malo efekta izgleda bolje, neko jelo pa da se podgreva ili još više soli, nije ona ni ćutanje, ona se hrani rečima, pogledima i otvorenošću, ona nije bežanje, skrivanje, valjda voli da osobe budu poštene i realne, da se ne izvlače i ne beže, voli hrabrost i pomalo one hazardere i neka omanja srljanja, voli da se naruga i izmesti, vrati u normalu i ležište, da oduzme Pepeljugi cipelu, onda joj vrati istu, i na samom kraju, ništa nije lako ni naivno, jer nikada ništa nije lako niti naivno kada su u pitanju velike stvari..." Pročitaj više ➡ www.insp.rs